Александар Митић је српски историчар. Рођен је 1981. године у Лесковцу. До сада је написао три књиге: 1) Срби у Грчкој – трагови Срба и Словена на територији савремене Грчке (2019); 2) Није било сеобе Срба на Балкан (заједно са коаутором Александром Шаргићем) – не постоји ниједан аутентичан извор за досељавање Срба на Балкан (2020) и 3) Срби-Готи-Словени и њихова прапостојбина – ново читање и тумачење извора (2021). У својим радовима, поред писаних извора Митић користи и достигнућа осталих помоћних дисциплина попут археологије, етнологије, лингвистике, генетичке генеалогије и антропологије, што даје његовим радовима мултидисциплинарни карактер.

У књизи Срби у Грчкој дао је краћи историјски осврт на потпуно занемарену тему која се односи на историју Срба који су вековима живели на простору Грчке. У својим анализама повезао је Србе за прастановнике, пре свега југа Балкана, али и знатно ширег подручја, тзв. Пеласте-Трачане, што је поткрепио речником од преко 700 упоредних трачких и српских речи, који је по први пут урађен у српској науци. Речник је састављен из дела познатих траколога пре свега бугарских и руских академика. Такође у књизи је дао упоредни речник од преко 300 речи српског језика који је до дан данас остао да се употребљава у локалним говорима Грчке, пре свега у сеоским срединама (јужно од Олимпа). Оно што је можда најзначајнији део књиге, јесте попис српских топонима на простору Грчке. У књизи је пописано и систематизовано преко 3800 српских топонима широм Грчке. Оно што је најзанимљивије јесте да тих топонима нема само у континенталном делу Грчке, већ и на свим грчким острвима, што потпуно обара хипотезу службене науке о наводном досељавању Срба на Балкан, јер у званичном историјском наративу, нигде нема података да су Срби-Словени икада држали и живели на грчким острвима, што неколико стотина топонима у Митићевој књизи, заправо потврђују. Тај податак показује да је Митић исправно закључио када је Србе везао за Пеласте-Трачане, јер се само тако може објаснити велики број српских топонима на грчким острвима.

Књига Није било сеобе Срба на Балкан доказала је да, у историјским изворима које службена наука наводи као изворе за досељавање Срба, заправо нема нити једног доказа за такву тезу. Напротив, аутори књиге пружају јасне доказе да и у тим изворима постоје докази о томе да су Срби староседеоци Балкана и Подунавља. Увидом у примарне историјске изворе 6. и 7. века долазимо до сазнања да у њима нема приче о досељавању Срба на Балкан, јер да се сеоба заиста десила, морали би савременици те епохе да је прибележе, а они не дају ни једно слово о томе. Посебна вредност књиге јесте поглавље о тзв. „Спису о народима“ који је приписан ромејском цару Константину Порфирогениту, где је утврђено увидом у сам манускрипт, да се заправо ради о фалсификату са почетка 17 века, који је створен зарад политичких циљева „римокатоличке цркве“. У књизи је приказан велики број страница манускрипта, на коме свако може видети да се заправо ради о фалсификату.

У својој трећој књизи Срби-Готи-Словени и њихова прапостојбина, Митић заправо детаљно разрађује четири крупна проблема која су само дотакнута у предходној књизи Није било сеобе Срба на Балкан. У првом делу књиге даје приказ појаве српског националног имена у антици и раном средњем веку, на широком простору Европе, Азије и Северне Африке, притом наглашавајући у ком су периоду они могли доћи на те просторе и да ли су на тим просторима били прво становништво или су дошли као ново становништво међу староседеоце. Такође, у првом делу књиге даје и своје виђење етимологије српског имена. У другом, можда и кључном делу књиге приказује стварно порекло Гота. Наиме познато је да службена наука Готе сматра за германски народ. Међутим из свих релевантних историјских писаних извора Готи се увек везују за Гете, које стари писци убрајау већим делом у Трачане, а мањим делом у Ските, што су имена која касније означавају словенску популацију. Писане изворе поткрепљује археолошким и лингвистичким изворима и показује истоветност Гота-Гета са Србима-Словенима. Нарочито је битна демонтажа приче о тзв. Готској Библији која је писана на једној варијанти германског језика, где се заправо показује да се ради о једном фалцификату из 17 века. У трећем делу књиге расправља о проблему имена Склав-Склабен-Сакалиб-Словен, у латинским, грчким, арапским и словенским изворима, односно најпре даје прве појаве тога имена и историји, а затим кроз документе аутора из горенаведених језичких поднебља потврђује да се заправо ради о замени за име Срби и да се све до 11-12 века оно искључиво односи на Србе, а и у каснијим временима, пре свега се везује за Србе, па тек онда за друге данашње словенске народе. У четвртом делу књиге, сумира закључке из предходна три дела показујући заправо да су Срби-Готи-Словени заправо иста популација, у одређеним временима различито називана од страних писаца. Такође кроз писане изворе грчких, латинских, арапских, јерменских, грузијских и словенских писаца, показује да су Подунавље и Балкан заправо права прадомовина Срба. Све то додатно обилато поткрепљује лингвистичким, археолошким, антрополошким и етнолошким доказима.

Књиге Александра Митића могу се наручити путем телефона: 062 847 37 26

Митић је такође аутор и више десетина радова у домаћим и страним научним часописима и зборницима. Нарочито треба истаћи да су његови радови објављивани у еминентним научним зборницима у Русији (универзитет у Брјанску) и Белорусији (универзитет у Минску). У тим радовима дотицао се тема из средњовековне и нововековне историје, нарочито српско-руских односа. Гостовао је у великом броју радио и тв емисија, причајући о темама из својих књига и радова. Нарочито истичемо сарадњу са каналом СРБИЈА ГЛОБАЛ и са каналом ЧАЧКАЛИЦА, где је учествовао у рализацији великог дела емисија. Један је од покретача и уредника часописа ОГЊИЛО (научни часопис за историју и културу), који излази два пута годишње (Ђурђевдан и Митровдан). Живи и ради на релацији Лебане-Лесковац.