Аутор: Александар Митић

ИЗ КЊИГЕ: СРБИ-ГОТИ-СЛОВЕНИ И ЊИХОВА ПРАПОСТОЈБИНА – Ново читање и тумачење извора

Мало је познато да постоје јасни докази да је простор Скандинавије насељен народима који су дошли са Балкана и Подунавља. Тако нпр. Патрик Лут, у свом делу „Цивилизација Германа и Викинга“, каже:

„Oко 2000 године пре Христа, скандинавски простор је достигао један други талас народа, који је дошао из подунавских равница. Ти освајачи донели су собом обичај индивидуалног покапања мртвих, у чијим гробовима се налазе борбене секире од бронзе и посуде у облику звона, украшене обрубом. Ко су били људи? Не само, да нам се оно, што се ту догодило између 2500. и 400. година пре Христа остаје потпуно непознато у лингвистичком погледу, већ нам је још увек немогуће, да одредимо узроке консонантних мутација тј. сугласничких промена из којих је произишао примитивни германски језик“. (Louth, 1978: 11)

Како видимо из Лутовог дела, Скандинавија је насељена са простора Подунавља, мада он не зна ко су били ти насељеници, осим што даје податке о њиховом сахрањивању и налазима оружја и керамике у гробовима.У насељавању на простору Скандинавије, али и о ширењу трговине на њеном простору, посебно су балтичка острва имала раније водећу улогу. То потврђује чињеница да је више од половине од укупне количине сребрног новца, откривеног до сада у Скандинавији, пронађено на балтичким острвима, углавном на Готланду. (Вукчевић, 2007: 304)

Све до 890.године острво Борнхолм није припадало ни Данској ни Шведској, већ је било независан ентитет. То исто може да се каже и за острва Готланд и Оланд. Артефакта, грађевине и погребни обичаји на острвима разликују се од оних на скандинавском копну. На острвима су пронађене велике количине словенске грнчарије. На стенама Готланда могу се видети ратници са шлемовима на чијем је врху шиљак, што је у словенском стилу. Поред бројних налаза словенског порекла, Мартин Стенберг, водећи шведски археолог, који је вршио ископавања на острву Оланд, налази доказе да је Оланд био насељен Словенима са јужне обале Балтика, на шта указују Сакс Граматик и Сага о Книтлинзима. Како пише Херман: „Кад су у питању Готланд, Оланд и Јужна Шведска уопште“, не само да су пронађе-ни многи налази словенског порекла, него од средине 10. века на овамо он налази доказ о томе да су „ранија словенска упоришта бивала поново утврђивана“. (Вукчевић, 2007: 305)

Фински научник Мати Клинге, водећи ауторитет за област Балтика, пише:

„Супротно ранијем веровању, велике задивљујуће осликане стене које су се сачувале на Готланду по свему судећи не ос¬ликавају митско-историјски свет овековечен у норвешким и исландским сагама и рунама.Звучи чудно, али оне заправо представљају сцене из Хомерових епова“. (Klinge, 1994)
Ова чињеница показије да је становништво које се доселило на Готланд сачувало у свом сећању ин¬формацију одакле потиче, јер како иначе разумети да цртежи на готландским стенама осликавају сцене из Илијаде и Одисеје, чија су се дешавања одигравала на обалама Балкана и Мале Азије.

На обали Готланда, током ископавања, откривено је неколико лука и трговачких насеља словенског типа. Једна у Павику, на ушћу реке што утиче у лагуну Павик, једна у Визбију, где је плитка лука ограђена кршевитим кречњачким гребенима и трећа лука истог типа у Богевику. Важно је имати на уму да је у првим вековима Шведска готово у потпуности окренута ка истоку. Прва копнена трговачка насеља пронађена су на острвима дуж балтичке обале.Прво насеље било је Хелго, на истоименом острву у језеру Маларн, где је откривено највеће налазиште ромејског златног новца из 6. века. Друго насеље је Бирка, наследник Хелгоа, на острву Бјорко, на језеру Малерн. Било је један од првих правих градских центара шведског копненог дела.На стеновитом и шумовитом полуострву, што залази дубоко у језеро Малерн, између острва Хелго и Бјорко, ископавања су открила у месту Сигтуна једно трговачко насеље словенског типа.

Овде је широм југоисточне Шведске локална одећа била слична оној код балтичких Словена. Доста су се носиле тунике и везене ланене кошуље у словенском стилу (Вукчевић, 2007: 305).

На југу Шведске, у области Сканија, на широком речном ушћу uз обалу Балтичког мора, током археолошког ископавања у Ахусу, трговачком насељу из раног средњег века, откривена је грнчарија која указује на блиске везе са словенским регионом од Балтика па према југу. На полуострву Јитланд (Данска), на његовом западном делу, на мочварном земљишту око реке Рибе, уз обалу Северног мора, била је важна постаја у трговини са западном Европом. Рибе, чији корени сежу у 8.век, када је по свему судећи била сезонски трговачки центар са неколико радионица, сличним по имену, локацији и структури другим словенским поморским трговачким постајама.

Постоји чврст доказ да су Словени били озбиљан изазов за германску управу у Јитланду, северно од Хедебија, пре његовог уништења 1066.године. Сага о Книтлинзима говори да негде у време владавине норвешког краља Магнуса Олафсона (1042-1047.) „одиграла се велика битка против Венда на реци Конге северно од Хедебија, на вресишту Лирсков“. Такође постоје јасни докази да су Словени били становници данашњег шведског острва Сјеланда, које се налази на истоку према Финској. Наиме, према истоименој саги, дански краљ Свен Ериксон Свадљиви (1146-1157.) борио се „са Вендима у Калвслунду (на Сјеланду), где је извојевао победу и погубио велики број људи“. (Вукчевић, 2007: 306)

Да је део становника данашње Скандинавије дошао из јужних крајева, сведоче и грбови њихове властеле који сви имају плетенице са храстовим лишћем.Ово је веома важно, због чињенице да у Скандинавији не расте храст, па је зачуђујуће зашто њихова знамења немају плетенице од четинарског дрвета, које тамо расте, већ од храста. Очигледно да њихова власте¬ла није са скандинавских простора. Такође и опанци шиљкани, препознатљив мотив у српској народној но¬шњи, постоје међу експонатима у шведским музејима, као одевни предмет њихових предака, додуше делимично прилагођени суровој северњачкој клими.

Слика 1. Дубоки опанци шиљкани од крзна из шведског музеја
(СШМ, 2020: https://www.balkanskageopolitika.com)

Дански професор Универзитета у Копенхагену Еске Вилерслев и његов тим одиграли су главну улогу у проучавању порекла и изгледа Викинга. Истражива¬чи су добили из различитих земаља узорке костију из викиншког доба.Укупно су испитали 442 костура из 12 земаља, извадили ДНК и извршили генетско мапирање. На основу ДНК, истраживачи су закључили да Викинзи заправо имају доста заједничких гена са становницима јужне и источне Европе, па чак и Азије. У оквиру истраживања, Еске Вилерслев и његове колеге упоређивали су ДНК Викинга са ДНК сељака из забачених села Норвешке и Шведске. Гени сељака се фактички нису мењали од каменог доба. Резултати су показали да се разликују. Још једна заблуда која постоји је да су Викинзи били један јединствен скандинавски народ који је живео на простору Данске, Норвешке и Шведске. Истраживања показују да становници данашње Данске, Шведске и Норвешке у то време готово да нису међусобно контактирали. Данци су пловили до Енглеске, Швеђани у Прибалтик, а Норвежани на Исланд и Гренланд, како тврди Еске Вилерслев. (Wilerslew, 2020: https://www.dr.dk).

Слика 2. Дубоки опанци шиљкани од коже и шарени појас – шареница, из шведског музеја
(СШМ, 2020: www.balkanskageopolitika.com)

Каспер Андерсен није изненађен овим открићем, иако је историчар и специјалиста за викиншку нацио¬налност и идентитет.
„Многи митови о викинзима појавили су се у 19.веку, када је рођен национализам, а ми смо тада препознали себе као Данце. Светла коса добро се уклапала у овај идентитет. Међу¬тим, према историјским изворима ми не можемо судити о боји косе викинга“ (Andersen, 2020: https://www.dr.dk).

Причу о њима какву данас познајемо из филмова и документараца створена је тек у 19.веку, пре свега захваљујући двојици људи. Викинзима се интересовао песник-романтик Адам Еленшлегер, иначе аутор текста химне Данске, као и научник Јакоб Асмисен Ворсо, археолог, члан Петербуршке академије наука.Ворсо је и смислио термин „епоха викинга“, а први пут га је јавно употребио 1873.године.

ИНФОРМАЦИЈЕ О НАРУЧИВАЊУ КЊИГА:

Овај чланак је извод из књиге Александра Митића: СРБИ-ГОТИ-СЛОВЕНИ И ЊИХОВА ПРАПОСТОЈБИНА – НОВО ЧИТАЊЕ И ТУМАЧЕЊЕ ИЗВОРА, стр. 127-133. Књиге Александра Митића можете наручити на телефон 062/847-37-26, на позив или поруком преко ВИБЕР-а или СМС-а. Књиге се шаљу Постекспрес курирском службом и плаћају се поузећем. Цена појединачне књиге је 1200 динара + Постекспрес.