С краја 18. века, нарочито после укидања Пећке Патријаршије, Русија је основала организацију или тајну службу, тзв. „Црну канцеларију“ коју су чинили људи који су или заиста били или су се само представљали као руски монаси који су путовали по Србији наводно одржавајући везу на релацији Русија – српско свештенство, а заправо су откупљивали и износили из Србије читаве товаре српских књига, докумената и рукописа који су касније завршавали у руским библиотекама. У исти пројекат ће бити укључени и руски богаташи и пре свега челници тзв. „Славенофилских комитета“ у Русији који ће оформити читаво илегално тржиште у оквиру кога се трговало старим српским рукописима и књигама. Важну карику у овом пројекту представљаће Вук Караџић са помагачима који ће Русима Погодину и Шишкову продати у периоду од 1846. до 54. српских старих књига и рукописа за близу 9500 рубаља. Ако се зна да је једна кућа у Србији коштала 150 рубаља а да је толико плаћамо за један српски рукопис сами можете прерачунати колико је рукописа продао Вук Караџић и колико је кућа у Србији могао за тај новац да купи.
Коначно трећу карику истог пројекта чиниће руске дипломате, пре свих Гиљфердинг, руски конзул у Сарајеву који ће изнети товаре српских старих књига и рукописа и пребацити их за Русију. Епилог рада свих горе поменутих у том пројекту биће да ће се само у Императорској библиотеци у Русији, данас је то Национална библиотека, наћи више од 370 старих српских рукописа и књига, медју којима и тзв. Савина књига, српски рукопис из 11. века који представља превод Светог писма и који је име добио по приредјивачу свештенику Сави који је оставио своје белешке на маргинама. За Савину књигу Руси ће навести да је реч не о српском, већ о старословенском рукопису чији је један тачније старији део пронадјен у североисточној Бугарској а други младји део пронађен је у Кијеву где је вероватно сам дошао, па је само како се каже пронађен.
Читаву емисију можете погледати на Трибалија Глобал каналу: