Пише: Александар Шаргић
Информације о књигама Александра Шаргића и наруџбине путем мејла:
srbskaprodavnica@gmail.com
Србија никада у својој историји није била неутрална држава, све до комунистичког пуча 1944. године. Од тада до данас у Србији се као магијска мантра понавља прича о неутралности као једино могућем начину живота и функционисања државе. Међутим, чињенице говоре да СФРЈ већ од 1948. године и раскида са Совјетским савезом, више није била неутрална држава. Од тада, она се „де факто“ придружила западном блоку и постала део западног света. Данас, 42 године након смрти Јосипа Броза Тита, комунистичког диктатора, Србија и даље живи у истом матриксу, потпуно несвесна тектонских промена у свету. Дмитриј Медведев, шеф руског савета безбедности, није Ана Брнабић па да његове изјаве буду тумачене кроз кључ: „мож да бидне ал’не мора да значи“. Медведев је дословце рекао следеће:
„Досадашњи финансијски систем неће опстати, превише су се искомпромитовали његови бивши гаранти. Наступа ера регионалних валута. Одустајање од долара и евра као главних светских резерви више се не чини тако фантастичном перспективом. Kакве су то резерве, ако су плацћања у њима замрзнута и фактички препуштена вољи помахниталих политичара, који су спремни да новац својих пореских обвезника принесу на олтар победи у рату ‘до последњег Украјинца’?“
Наиме, руски председник Путин саопштио је раније да ће сва плаћања, од 1. априла 2022. године, за руски гас и друге енергенте, западне државе морати да врше у рубљама. То се односи на дугачак списак непријатељских држава Европске уније али и САД и Велику Британију. Те државе су увеле санкције Русији и чак замрзнуле, читај: отеле, финансијску и другу имовину Русије, која се налазила на њиховим територијама, у тренутку почетка специјалне операције Русије у бившој Украјини. Плаћања за руски гас и друге енергенте мере се хиљадама милијарди долара. Зато је потпуно јасно да би плаћање ових производа у рубљама заиста, како је и нагласио Медведев, уништило досадашњи економски светски поредак у коме централно место заузимају долар и евро. Посебно се то односи на плаћања која између себе врше џиновске државе попут Кине, Индије и Русије. Ако би се из њихових трансакција избацио долар, домет и значај ове валуте, а самим тиме и САД био би сведен на регионалну моћ. Долар и САД више не би били економски светски диктатор већ само регионална економска сила са огромним војним потенцијалом.
Све што се догађа на релацији Индије, Кине и Русије, Бразила али и неких арапских земаља, говори у прилог томе да се сценарио који је најавио Медведев остварује. У исто време, чини се да Србија, њена власт али и опозиција остају потпуно несвесни нове реалности. Иако се Србија налази укљештена у маказама између НАТО држава, све је јасније да се Мађарска у пракси не понаша ни као чланица НАТО, ни као чланица ЕУ. То је постало јасно још пре руске операције у Украјини када је мађарски председник Орбан одбио да прима мигранте по диктату Ангеле Меркел, папе и Џорџа Сороша. Слични гласови могу се чути из Бугарске а Бугарска је практично тај кључни копнени мост између Србије и Русије. Нова Русија заправо се налази у Придњестровљу, близу делте Дунава. Руси су, током операције у бившој Украјини, заузели Змијско острво које се налази 35 км од делте Дунава. То значи да Србију и Русију више не деле хиљаде километара већ их буквално дели Дунав, од Неготина до Црног мора. Да преведемо на још разумљивији језик, уколико би Бугарска донела одлуку о иступању из НАТО пакта и/или Европске уније, Србија и Русија би фактички биле повезане преко Бугарске и Црног мора. Бугарска је држава са око 6.5 милиона становника а већинско расположење у њој је проруско. Јасно је да ће ломљењем светског економског поретка, који се дешава пред нашим очима, доћи и до промена у Бугарској.
Ту се заправо и поставља питање става, улоге и положаја Србије. Србија, због своје очајне економске политике, због окренутости увозу и такозваним страним инвеститорима, тренутно није способна да драстичније промени свој положај. Потребно је, уз јак рад на новој правој индустријализацији, око 4 године да се Србија трансформише у одрживу независну државу која може да склапа војно-економски савез са Русијом за који се залажем. За неке потезе који се тичу ближих односа са Русијом треба мање времена, то јест, може се кренути одмах након завршетка војне операције у Украјини. Међутим, постоје ствари које се могу учинити одмах као залог и гаранција новог пута Србије.
Србија може, треба и мора да одмах пређе на плаћање Русији у рубљама. Наиме, на годишњем нивоу, према информацијама за 2021. годину Србија увози из Русије робу вредну 1,2 милијарде долара. Светска вест је била размена 10 милиона долара за рубље коју је извршио Ватикан ових дана. Српска плаћања износе чак 1,2 милијарде долара што је 120 пута већи износ. Ако је Србија заиста неутрална држава, онда треба Русима да плаћа у руској валути рубљи, Немцима у еврима, а Америци у доларима. Поставља се питање шта ће уопште Русима данас евро којим ће им платити Србија ако су сва битна плаћања између Русије и ЕУ замрзнута. Већ први дани трговања руском рубљом донели су јачање те валуте и повратак њене старе вредности. Пар дана након отпочињања операције у Украјини рубља је пала на вредност 1 динара, док је данас њена вредност 25% већа, дакле око 1,25. Изражено у еврима, економски процеси су били много драстичнији. Рубља је због рата у Украјини и санкција пала на 144 рубље за евро, док је данас потребно нешто мање од 95.
Плаћањем у рубљама, Србија би показала карактер и истинску посвећеност неутралности коју Русија онда заиста може поштовати као карактеран чин праве суверене државе. То би био залог за будуће односе и очекивања која Србија може и мора да има од Русије, а тичу се остваривања националних интереса:
1. Република Српска,
2. Српско поморје (Црна Гора) и
3. Вардарски коридор (Смакедонија).
Српски извоз у Русију из године у годину пада, а бивао је већи од милијарду долара. Пада из много разлога али би се увођењем дисциплине, добрим планом, а пре свега фиксирањем (пројектовањем) нижег курса динара у односу 1,5 динара за 1 рубљу, могао поспешити повољнији трговински биланс са нашим будућим савезником. Плаћање у рубљама би обезбедило да Русија, чак и у овим тешким околностима, не одустане од куповине главних артикала из Србије: воће и одећа. Србија би преоријентацијом индустрије на производњу јефтинијих аутомобила, грађевинског материјала и електричних уређаја, али и фиксирањем (пројектовањем) нижег курса динара према рубљи могла да надомести своје недостатке, замени увоз домаћом производњом, а уједно поспеши и извоз у Русију.
Треба на крају подсетити да је данашњи економски поредак направљен 1944. године у Бретон Вудсу у САД. Тада су формирани Међународни монетарни фонд и Међународна банка за обнову и развој као институције које ће уређивати међусобне односе држава поготову на девизном тржишту јер су све државе имале своје различите националне валуте. Међутим, за главно платежно референтно средство одређен је амерички долар и то онај некадашњи златни, то јест са златном подлогом. Временом је „економска крвна“ слика Америке била све лошија јер је настајао дефицит у трговини са другим земљама а златне резерве су се топиле па се део монетарног суверенитета пребацивао и на немачку марку. Од 1967. злато престаје да буде основа долара и свет почиње да живи у једној великој лажи којој је званично име „папирно злато“, то јест штампање безвредног папира чија ће вредност бити заснована буквално на страху и војној сили Америке. Папирно злато, односно папирни долар, нестаје пред нашим очима у великом Путиновом ресету. Настаје нови свет у коме постоји најава руских званичника да руска рубља заиста буде везана за руске залихе злата које су у последњој деценији енормно порасле. Златна рубља (према најавама 5000 рубаља за 1 грам злата) би представљала велики економски ресет, стварни ресет светске економиије која би тако покушала да се врати у реалне оквире и изађе из лажног мехура електронског и папирног долара.
Србија треба да има активну улогу у нестанку света од папира, света лажи и лажне економије, барем на тај начин што ће сва плаћања према Русији почети да врши у рубљама. Ја сам лично у суботу 2.4.2022. пожелео и покушао да купим руске рубље. Обишао сам десетине мењачница у Крушевцу и ни на једној то није било могуће. Наравно, нисам ни очекивао другачији исход јер сам свестан да бих и у банкама тешко нашао понеку рубљу. Да ли је то неутралност? Да ли је то уравнотежен и нормалан поглед на свет или је Србија роб западног расистичког матрикса?
