Пише: Александар Митић

Захваљујући бројним путописцима и етнолозима, позната су нам српска племена на простору Македоније под називом Мијаци и Брсјаци. Њихов крај, обичаје, језик, архитектуру, уметност описали су српски научници: Милош Милојевић, Милојко Веселиновић, Јован Цвијић, Тома Смиљанић, Бранислав Русић, Јован Трифуноски… Међутим приређујући репринт књиге Јавни зборови Србомаћедонаца и Старосрба из 1885, и сам сам био изненађен сазнањем да је на простору „целе“ Македоније крајем 19. века било још српских племена.

Један од учесника зборова Србомаћедонаца и Старосрба, држаног у Врању – Кузман Баџовић, дао нам је имена српских племена на том простору. Из његовог излагања сазнајемо да су поред Мијака и Брсјака, постојала племена која су се звала: Пејанци, Боји (Бојки), Марвенци, Пулевци (Белци) и Вановци (Бандовци). Кузман Баџовић је прецизно описао које крајеве насељавају поменута српска племена. Овде ћемо укратко парафризирати говор Кузмана Баџовића и његово виђење српских племена на простору Македоније са краја 19 века.

1. Пулевци или Белци насељавају простор од реке Бистрице до Вардара. Деле се на горње Пулевце, чија су главна места Негуш, Катраница, Гуменџе и Воден и Доње Пулевце који живе од Јаниџе Пазара, па све до Солуна, а по речима Баџовића има их доста и у самом граду Солуну.И горњи и доњи Пулевци задржали су старосрпски језик. Нема ни једна кућа међу њима да не слави крсну славу. Живе у великим породичним задругама, а старечина задруге носи ЖЕЗАЉ (штап), што је знак власти.

2. Мрвенци живе источно од Вардара у долинама доњег и средњег тока Струме и Месте. Главна места су им Сер, Неврокоп и Мелник.Говор им је старосрпски. Старешину зову Стројник (од устројити, уредити), употребљавају српка слова и гласове Ђ, Ћ, Џ. Славе славу, а у својим песмама опевају српске јунаке, посебно Болног Дојчина, који је по њима владао Солуном.

3. Вановци или Бановци, у средњем веку звани Сагудати. Станишта су им између реке Црне и реке Бистрице. Главна места су им Мелник, Острово, Пела и Костур. Говоре старосрпски. Свака кућа слави крсну славу. Имају народне песме где се опевају српски јунаци, а најдраже су м песме о Краљевићу Марку, Царици Милици и Цару Лазару.

4. Пејанци се налазе на истоку и североистоку од планина Витоше на североистоку и Риле на Истоку па близу Куманова на западу, па до тока Брегалнице на југу. Њихова главна места су Кратово, Крива Паланка и Ћустендил. Њихов говор је сличан као говор око Призрена и Гњилана. Сви славе крсну славу, највише Аранђеловдан, Никољдан и Ваведење.

5. Боји или Бојки, насељени на левој страни Вардара. Главна места су им Радовиш, Малешево, Кочане и Штип. Говоре исправно српски језик. Сви славе крсну славу, а по славама певају српске народне песме у којима спомињу Цара Лазара, Краљевић Марка, Милана Топлицу, Косанчић Ивана, и Рељу Војводу.

6. Брсјаци заузимају простор западно од Вардара, од близу његовог извора, па до планине Бабуне и према Тиквешу.Главна места су им Битољ и Призрен, а по речима Баџовића у његово време простиру се све до Велеса, Неготна и Кавадарца. Сви славе крсну славу, а омиљени јунак из народних песама им је Краљевић Марко.

7. Мијаци као што знамо заузимају сливове река Црног Дрима, Радике и Бистре, на обронцима Шарпланине и Кораба. Најпознатија места су им Лазарпоље и Галичник. Сви славе крсну славу и говоре српским језиком.

Истражујући ове наводе Кузмана Баџовића, дошли смо до сазнања да они нису усамљени. Нека племена се помињу и делима Ђорђа Пуљевског. Тако Пуљевски Пулевце у својој Историји назива Пуливаковци. У средњем веку познати под назвом Велегезити. Такође Пуљевски у свом Тројезичнику, племе Вановци зове Крановци и смешта га на исти простор, с тим што додаје данасељавају и области око Охрида, Ресна и делове Албаније. Боје у свом Тројезичнику назива Бојковци. Наравно Пуљевски је у својим делима често спомињао иМијаке и Брсјаке (и сам је био Мијак).

За нека племена имамо потврду да се помињу још у раном средњем веку. Тако се Брсјаци помињу под именима Березити-Верезити, Пулевци-Белци као Велегезити, Вановци-Бановци као Сагудати. За племе Пејанци можемо чак да потврдимо античко порекло. Њихово име свакако асоцира на античке Пеонце, који се баш на том простору лоцирају још од најстаријих времена и свакако да није случајно. Потврду тога имамо и у називу области Пијанец, који је кроз топономастику сачувао сећање на ово старо српско племе, додуше на ужем простору него што су они насељавали.

На крају књиге Јавни зборови Србомаћедонаца и Старосрба проиложена је и карта формата А3, на којој су поред места из којих су били учесници зборова и места која су дала подршку зборовима, обележана и српска племена са простора Македоније, тј. њихова приближна локација.

ИНФОРМАЦИЈЕ О НАРУЧИВАЊУ КЊИГА:

О овоме можете читати у репринту издања из 1885. године под називом ЈАВНИ ЗБОРОВИ СРБОМАЋЕДОНАЦА И СТАРОСРБА, који су приредили Александар Митић, Срђан Јовић и Милан Николајевић, а издало удружење ЧАЧКАЛИЦА. Књигу можетенаручити на телефон Александра Митића 062/847-37-26, на позив или поруком преко ВИБЕР-а или СМС-а. Књиге се шаљу Постекспрес курирском службом и плаћају се поузећем. Цена књигеје 800 динара + Постекспрес.