Пише: Александар Шаргић
Нико заправо не зна праву позадину догађаја у Украјини. Свима нама који пратимо агенду Ц19 пландемије одавно је било јасно да она представља рат против човечанства ради његовог поробљавања, укидања грађанских слобода а у крајњој инстанци и депопулације. Сви сте приметили да је рат у Украјини обрисао Ц 19 из вести, са сајтова, из фокуса светске елите и медија. У овом тренутку, не можемо знати ко игра коју улогу, и то из много разлога. Ја ћу сада навести само неке од њих који буде сумњу у праву позадину сукоба који је, сасвим извесно, вешто темпиран јер се поклапа са укидањем Ц 19 мера, отпочетим у кључној држави свих великих светских замешатељстава Великој Британији. Огромне демонстрације грађана против Ц 19 мера, широм Европе и света, преплавиле су светске медије, да би, као гумицом, све приче о вирусу биле избрисане најавом руске инвазије на Украјину и апокалиптичним најавама светског оружаног сукоба.

1. Председник Путин је морао да реагује још 2014. године. Тада је легално изабрани председник Јанукович могао легално позвати Русију да у оквиру међудржавних споразума обезбеди поштовање изборне воље и међународног права. Не би било рата у Доњецку и Луганску. Не би било масакра у Одеси када су украјински фашисти (Десни сектор и навијачи Черномореца и Металиста) запалили 48 људи. За ових 8 година страдало је више десетина хиљада људи од којих барем половина цивила из Донбаса. Катастрофалне последице и замрзнути сукоб могли су бити избегнути без веће војне интервенције, акцијом сличној оној која је, од стране руских специјалаца, изведена у Казахстану.


Масакр у Одеси 2014.

2. Отежући са реакцијом председник Путин је отцепљене ДНР и ЛНР довео до губитка већег дела територија које им административно припадају. У дану почетка руске специјалне операције 21.2. 2022. ДНР и ЛНР контролисале су свега око 33% територије. Један од кључних градова лука Мариупољ пао је у руке Украјинаца већ у јуну 2014. што је Доњецку Народну Републику оставило без фактичког изласка на Азовско море. Тадашње размере сукоба захтевале су присуство једне јаче специјалне руске јединице. Али такве помоћи од стране Русије није било. Од тада до данас, овде су вишеструко увећане украјинске трупе и од проруског града направљен је бастион екстремних украјинских националиста. Данас се највеће борбе воде управо за Мариупољ, Харков и Кијев. Поред Мариупоља, те 2014. у окршају малобројне и лоше организоване сиромашне народне милиције Донбаса, пали су и важни градови као што су Славјанск и Краматорск. Поређења ради, Мариупољ је град у коме је живело 500.000 људи, док у остатку Доњецке народне републике под контролом народне милиције живи укупно око 2 милиона.

3. Председник Путин је прихватио позив ДНР и ЛНР да заштити њихове административне границе, што подразумева ослабађање свих наведених територија, односно око две трећине административних области Доњецка и Луганска. Међутим, руска специјална операција није ишла у најављеном правцу већ се приступило удару на сва битнија војна постројења Украјине и свргавању са власти тамошњег режима. Ово је одмах послужило НАТО-у и Европској унији да започну медијску и економску кампању против Русије која нас заправо и доводи на почетак приче: Ц 19 агенда и њене праве намере.

Русија је најважнији извозник гаса, нафте и угља према Европи, што значи да европске земље без енергената које им продају Руси тешко могу функционисати. Са друге стране, Русија од Немачке купује огромне количине аутомобила и делова за аутомобиле што је од кључне важности за немачку привреду. Русија се јавља и као велики извозник пшенице и пољопривредног ђубрива према различитим државама.

Шта Русија извози у Немачку, а шта Немачка у Русију

У најновијем развоју догађаја, најављује се прекид свих економских односа, санкције за комплетну руску економију, чак и избацивање Русије из платног система СВИФТ који омогућава међународна плаћања. Имајући у виду да се овде доводе у питање енергенти и храна као кључни факори функционисања државе и друштва, морамо се запитати да ли је то заправо и најбољи начин да званично уђемо у Велики Ресет. Да подсетимо, Велики Ресет је доктрина Клауса Шваба и светске елите по којој ће, због немоћи националних влада да обезбеде функционисање система, доћи до потпуне реорганизације друштвеног уређења у свету. Биће укинуте националне државе засноване на суверенитету грађана, а из мреже кризних штабова управљаће се комплетном светском популацијом, на начин да људи добијају минимум материјалних добара који им поменути штабови предвиде.

Вратимо се сада на још неке сумњиве аспекте који претходе отпочињању специјалне руске операције у Украјини. Наиме, Џозеф Бајден долази на власт након очигледне крађе избора у Америци. Једна од кључних замерки бившем председнику Трампу јесу добри односи са Путином и немешање у сукоб у Украјини. Трамп је оптужен да је практично навијао за руске интересе у Украјини. Међутим, након освајања власти Бајден укида санкције Русији које је Трампова администрација ставила на гасовод Северни ток 2 који представља брата близанца Северном току 1 гасоводу који из Русије у Европу допрема толико важан енергент. Дакле, Трамп је ставио санкције на Северни ток 2 али се клонио мешања у питање статуса Украјине. Није га занимало ширење НАТО. Напротив, више пута је давао крајње негативне оцене тој организацији и залагао за смањење средстава које Америка троши за потребе овог савеза. Са друге стране, Бајден је дозволио Северни ток 2 да би удовољио намерама и жељама Немачке са образложењем да је Трамп покварио односе са главним савезником у ЕУ. Међутим, Бајден је активирао сукоб и кризу у Украјини преласком руске црвене линије а то је ширење НАТО на прве суседне државе. Понуда Русије Западу да се направи компромисна стратегија безбедности са уважавањем руских црвених линија је одбијена. Тиме је практично председник Путин доведен у ситуацију да започне интервенцију и конкретним потезима покаже да су црвене линије заиста црвене и да ће их бранити свим средствима и по сваку цену.

У српској јавности обично се сагледава само површински аспект целог проблема. Будући да је 90% Срба проруски опредељено, политичари и аналитичари труде се да заобиђу дубљи контекст приче. Председник САД Бајден одмах је саопштио да се неће војно ангажовати што значи да циљ није био војна вежба или рат за територију. Владари из сенке, моћна елита која покреће све кључне процесе и на Истоку и на Западу, након рата са невидљивим непријатељем – вирусом који је економски исцрпео средњу класу, сада има зицер ситуацију у којој ЕУ и Немачка уводе санкције Русији чиме заправо руше сами себе. Руси су, слично Србима, навикли на тешке и импровизоване услове живота, као и на улогу комунистичке државе која на бонове или „тачкице“ дели неопходне потрепштине за живот. Међутим, новонастала ситуација могла би да уруши комплетну економију Европе што би аутоматски довело до промене друштвеног уређења у њој, односно увођења Великог Ресета о коме је у суперлативима говорио чак и римски папа.

Као што сам напоменуо на почетку ове анализе, нико у овом тренутку 26.2.2022. не може знати праве циљеве и позадину сукоба у Украјини. Можемо само претпостављати на основу доступних чињеница и сазнања и надати се да је у питању оно што нам медији и владе приказују: сукоб око сфере војног утицаја. Представница руске Владе, Захарова упозорила је чак и Шведску и Финску да случајно не приступају НАТО савезу што нам говори да ће сукоб Русија – Запад бити продубљиван и након операције „Украјина“. Председник Србије Вучић на конференцији поводом најновијег рата, показивао је залихе брашна, уља и пасуља што је открило и његово виђење реалне позадине сукоба. Није говорио о безбедности, оружју и војној угрожености државе, нити о промени геостратешке ситуације и положаја Србије због крупних промена у нашем комшилуку. Наиме, Русија би успешним завршетком специјалне операције у Украјини дошла на свега 600 км од наших граница.

Србија има гомилу нерешених имовинско-територијалних питања која би се морала сврстати у исту врсту проблема које Русија има са Украјином и њеним режимом. Црна Гора и Македонија по Версајском мировном уговору и имовинском праву које проистиче из тековина два балканска и Првог светског рата, спадају у територије које је краљевина Србија унела у краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Насилно су јој одузете комунистичким пучем и револуцијом изведеном совјетским тенковима и британском дипломатијом. Председник Путин назвао је акцију у Украјини декомунизацијом и денацификацијом. Србија има све аргументе на својој страни да приступи декомунизацији Црне Горе и Северне Македоније. Поготову је аналогија са Црном Гором, потпуно примењива у односу Русија – Украјина. Преко свега што проистиче из нашег међународног и имовинског права, Северна Македонија и Црна Гора нарушавају суверенитет Србије признањем Косова као државе. То је ваљда разлог више да у измењеним геостратешким околностима, наша држава заштити себе и оно што јој припада.

Међутим, о томе у Србији нико не говори. Делом због чињенице да у Србији и даље владају потомци комуниста који су заветовани одлукама Дрезденског конгреса КПЈ а делом и због чињенице да овдашњи владари знају да се иза сукоба на релацији Русија-НАТО-Украјина, ваља једна много гора и замршенија прича друштвеног инжињеринга.

Информације о књигама Александра Шаргића и наруџбине путем мејла: srbskaprodavnica@gmail.com