пише: Игор Милосављевић

Када је 2014. године у УН предложена Резолуција о борби против глорификације нацизма, неонацизма, ксенофобије и нетолеранције, чак 55 држава се уздржало од гласања, две су гласале против и то САД и Украјина. Од европских држава Резолуцију су подржале свега три: Русија, Србија и Белорусија. Занимљиво, све три државе су православне и све три државе нису чланице НАТО нити ЕУ. Tо очигледно није без разлога, јер постоје државе са већинским православним живљем које су чланице НАТО или ЕУ и нису гласале за ову резолуцију и то је опет са разлогом а разлози осим оних који су тако очигледни за поједине државе, биће Вам сасвим јасни када будете прочитали нову књигу Александра Шаргића и Митића Праисторија Срба, која је у штампи, тако да даље нећу о томе дужити и кварити вам каснији ужитак читања.

Дакле, на западу православље називају “ортодокс”. Ортодоксни се тамо нарочито у време мас медија представљају као конзервативни, нетолерантни, мрачни. Опет занимљиво такве их представљају они који су своје постојање заснивали на мраку, езотерији, некаквим тајним друштвима, сатанистичким обредима, робовском раду, колонијама и уопште робовласништву (што је Србима непознат појам), они чија је црква у време инквизиције побила ко зна колико људи, они који фалсификују историју, они који су на крају смислили и створили фашизам, нацизам, комунизам системе који су пре свега имали за циљ истребљивање и тлачење људи. Они читав један део а неки њихови историчари и читав средњи век називају мрачним добом. Па можда је за западну цивилизацију то заиста и било мрачно доба, за нас Србе свакако није и нисмо прогледали са ренесансом, јер док су они истребљивали и прогањали верски неподобне, Немањићи су код нас писаки историју, дизали цркве, стварали државу, српско царство.

Матрица је дакле одувек иста и у време инквизиције, и у време нацистичке Немачке, као и у време гулага и радних логора у комунизму, па и данас глобализму, једне људе дехуманизујете и сатанизујете, представите их као невернике, убице, силоватеље, развратнике, невакцинисане, једноставно гамад и штакоре, створове који и не заслужују да живе, како би њихово истребљење постало једна сасвим нормална ствар, заправо ништа више од обичне дератизације. Да се не заваравамо више, западна цивилизација иза све оне наводне бриге за китове, ретке птице, загађење, глобално загревање, иза свих оних парола које припагирају мир у свету, наводне бриге за децу, осуде дискриминације према полу, религиозној и националној припадности, грађанских слобода и права и сл. у основи је заправо једно тешко болесно, наци-комуно-фашистичко друштво уз примесе обавезног разврата који порекло води још од наводне колевке европске цивилизације старе Грчке и наводног Рима.

Кажем наводних, јер Грчка није колевка Европе, можда је колевка педофилије, зоофилије, хомосексуализма, али колевка Европе Грчка свакако није. Kолевка Европе и ту нема више никакве дилеме за све оне људе који нису умом заробљени у фалсификате бечко берлинске школе историје је Лепенски вир и то су истинске европске вредности на којима је стварана европска, и не само европска цивилизација. Идеја Трећег Рима била је очигледно идеја Душана Силног, о чему смо говорили и у нашим емисијама, а подразумевала је потпуни ресет и повратак на малочас поменуте истинске и праве вредности због којих су, и на основу којих су, у оснивању истог учествовали и наши преци. Ту идеју, после Душановог елиминисања и распада српског царства преузима Русија. Очигледно је да се од времена Светога Саве и Цара Душана мало тога променило у начину размишљања наших архинепријатеља, а ако икада будете имали дилему само се присетите онога о чему смо више пута говорили на Србија Глобал јутјуб каналу, а то је шта су о католицима и папи мислили и записали Свети Сава и Душан Силни. Првопоменути их је сматрао најгором јереси а други их чак није сматрао ни хришћанима.

Из догађања у каснијој средњовековној историји, као и првом и другом светском рату али и низу сукоба и ратова које је од тада иницирала и директно водила западна цивилизација а чији су идеолози били папе и језуите да се извући закључак да су и Свети Сава и Душан Силни имали апсолутно право. Западни свет почива на дубоко дискриминаторским, расистичким, сатанистичким, робовласничким начелима која немају баш никакве везе са изворним хришћанством. Тешко је замислити да би рецимо неко на тлу Србије могао да на било који начин инсталира антисемитизам као што је то био случај у Немачкој 30-тих година прошлог века. Али да Вас подсетим то није настало тек онако, као што до инсталирања фашистичког генерала Франка у Шпанији није дошло тек тако, то има своје корене у деловању Ватикана и језуита, али и тамошњих народа чија се кривица више не може отписивати и занемаривати. Малочас поменута Шпанија и онда и данас је перјаница католичанства, уз додатак да су данас то чак и њене јужноамеричке колоније. Тако је Торкемада шпански инквизиторски генерал крајем 15. столећа убио ко зна колико а протерао 170.000 Јевреја а муслимане Арабљане масовно католичио.

Сличне идеје о протеривању Срба и католичењу муслимана Босне имао је пар векова касније на овим нашим просторима Јосип Јурај Штросмајер, кога су захваљујући небулозној идеји и творевини званој Краљевина Југославија славила деца у српским школама широм исте, па и у Србији. Зашто никада нико Србима није могао да усади у главу да је “сасвим нормално” убити 100 за једног свог, као што је то био случај са Немцима у другом светском рату, да је сасвим “нормално” стрељати ђаке, децу. Тешко је и замислити да би ико у Србији или Русији или Белорусији могао да инсталира нацизам или фашизам јер је то неспојиво са нашим погледом на свет са погледом на свет старих Лепенаца и њихових наследника Трипољске културе који хтели ми то или не, и без обзира на бајке које прича званична историографија, живе у нама, а што се научним језиком зове етнопсихичка константа.

Када се у причу умеша католичка црква, папе и језуити онда добијете примере усташтва, масакра и геноцида у Хрватској у другом светским рату, али и 90-тим прошлог столећа или нацизма и злочина Степана Бандере, односно његових следбеника данас у Украјини. Зато би требало свима бити јасно одакле сеже оно што је свом жестином излетело на видело на западу с краја прошлог века, говорим о србофобији, као и русофобији израженој у последњих месец дана која је још радикалнија јер се не односи само на данашње, већ и на мртве Русе. Та отворена и дубоко усађена мржња према Србима и Русима, не може бити нешто што се ето тако само од себе створило за пар дана, недеља или месеци или година, та мржња постоји и тиња столећима. Проблем је српско и руско православље. Док постоји православље Срба и Руса, у том контексту остали су небитни, као што су одувек и били, јер постоје народи – стубови истог, а то су Руси на истоку и Срби на западу.

И док постоји чувара огњишта, оног оригиналног огњишта Рима који су основали Рашани (Расени, Етрусци), папа и Ватикан поред све моћи које имају, поред силног покраденог богатства које имају, неће бити оно што су себи зацртали. То могу постати једино уништењем ортодокса Срба и ортодокса Руса. Зато је и једнима и другима вешто подметнут и инсталиран комунизам, зато им се свако мало подмеће и нуди екуменизам, односно унијаћење, а што је друго име за пораз и уништење. Огроман страх и неспокој и немир постоји у Ватикану од Срба и Руса и православља, код папа, језуита и лажних Јевреја који су епицентар данашњег антихуманизма, нацизма, фашизма, комунизма и разврата оличеног у једној речи глобализам.

Оно што се дешава данас у Украјини можемо именовати као декомунизација и денацификација, како је то учинио Путин, а можемо све још једноставније назвати сукоб светова, сукоб погледа на свет, покушај да се спаси наш православни, традиционални поглед на свет, у коначном да се спаси поглед на свет наших предака из Лепенског вира. У том смислу заиста би био историјски преседан и велика срамота за нас данашње Србе, као и неопростив грех према прецима нашим, уколико би се Србија захваљујући нашој елити која лупета о некаквој неутралности а која у реалности не може постојати, дакле уколико би се Србија нашла на страни Швабовог а не традиционалног, православног и лепенског ресета.