Аутор: Александар Шаргић
Српски јавни простор морамо да ослободимо од произвољности, замагљивања и општих места. Уколико желимо да преживимо као народ и држава. Маглу сервира власт у жељи да прикрије разарање институција и уставности Србије. Међутим, јалова самопрокламована патриотска интелигенција, чији је врхунски домет потписивање бесмислених меморандума, није способна да ту маглу развеје.
Такозвани немачко-француски споразум (у даљем тексту ТАЈНИ УСТАВОКРШИТЕЉСКИ ДОКУМЕНТ) носи са собом ДВА КЉУЧНА ПРОБЛЕМА. Први се тиче угрожавања националне безбедности а други тајности овог документа. Нити један није у фокусу српске јавности јер нема ко да их у тај фокус стави.
Српској јавности мора се одмах дати на знање да свако ко врши било какве радње које за циљ имају потписивање или спровођење тајног документа, заправо врши УГРОЖАВАЊЕ НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ. За то постоји јако крупан материјални доказ који је оставио сам Ивица Дачић 6. и 7.11.2022. године када су сви српски медији пренели његову изјаву у којој је обавестио јавност о најважнијој одлуци Савета за националну безбедност. Савет за националну безбедност једногласно је одбацио ТАЈНИ УСТАВОКРШИТЕЉСКИ ДОКУМЕНТ. Зашто је ово од суштинске важности? Због тога што је то званична одлука највишег тела у држави које се брине о безбедности државе и нације. Када оно на дневни ред стави неки документ и једногласно га одбаци то значи да Савет доноси одлуку да тај документ угрожава националну безбедност. Савет није политичко тело. Његове ингеренције су дефинисане Законом и искључиво се односе на безбедност државе, што значи да је његова улога да повеже и координира рад војске, полиције и служби безбедности. Ево најважнијих ингеренција Савета:
- Стара се о националној безбедности тако што разматра питања из области безбедности
- Kоординира рад државних органа који чине сектор безбедности и разматра мере за унапређење националне безбедности
- Усмерава и усклађује рад служби безбедности тако што разматра обавештајно-безбедносне процене и доноси закључке у вези с радом служби безбедности и Бироа за координацију служби безбедности
Дакле, одлука Савета за националну безбедност је кључни доказ да свако деловање на потписивању или примени тачака ТАЈНОГ УСТАВОКРШИТЕЉСКОГ ДОКУМЕНТА представља угрожавање националне безбедности. Будући да је председник Србије више пута изјавио да ће радити на „имплементацији“ документа, происходи да тиме угрожава националну безбедност.
Огроман проблем проистиче из самог састава Савета. Њега чине:
Председник, Председник Владе, Министар одбране, Министар унутрашњих послова, Министар правде, Начелник Генералштаба Војске Србије, Директор Безбедносно-информативне агенције (БИА), Директор Војнобезбедносне агенције (ВБА), Директор Војнообавештајне агенције (ВОА), Секретар Савета за националну безбедност.
Проблем проистиче из чињенице да је председник Србије, као кључна фигура Савета, гласао на Савету против тајног документа, касније више пута изричито изјавио да је тајни документ неприхватљив (конкретно 7. децембра 2022. ), да би 40 дана касније изјавио да ће радити на „имплементацији“ (примени) документа.
Ово отвара најкрупнији проблем са којим се Србија заправо суочава а то је могућност да се ради о уцени председника и других највиших државних чиновника. Не постоји нити један рационалан разлог да се на Савету за националну безбедност одбије тајни документ, тиме му се прилепи ознака да представља претњу по националну безбедност Србије, да би се касније кренуло у његово спровођење. Ово поступање излази из оквира рационалног, а пошто дубоко верујем да у Савету не седе шизофреничари, остаје још само могућност тешке уцене.
Уколико, изабрани представници власти у Србији више не могу рационално и аутономно да доносе одлуке већ морају да прекрајају своје најважније одлуке о националној безбедности, онда су држава Србија и сви њени грађани у великом проблему који надмашује проблем Косова. Сутрадан већ, може да се догоди нова уцена. На пример: Да се иселе сви грађани Крушевца из свог града јер тако захтевају Шолц и Макрон или неки непознати уцењивачи.
Зато, одлука Савета за националну безбедност мора по сваку цену да се поштује а председнику Србије треба дати додатну заштиту ако постоји уцена којом је натеран да своју сопствену одлуку згази. Све указује на то да уцена постоји и зато треба превазићи све политичке разлике како непријатељи Србије не би могли да спроводе ТАЈНЕ УСТАВОКРШИТЕЉСКЕ ДОКУМЕНТЕ. Када прође опасност по државу и народ, доћи ће на ред и питање индивидуалне одговорности за све што се у протеклим годинама догађало. Сада је од кључне важности заштити националну безбедност Србије а то ћемо учинити само и једино ОДБИЈАЊЕМ ТАЈНОГ УСТАВОКРШИТЕЉСКОГ ДОКУМЕНТА.
Други кључни проблем, који ћу само кратко подвући, јесте чињеница да је председник Србије приликом свог маратонског наступа у Народној Скуптини више пута, пред целокупном српском јавношћу изричито изјавио да је документ „тајна“, да посланици треба да науче шта је то „нон-пејпер“ и да је то разлог зашто одбија да Народној Скупштини, ЈЕДИНОЈ ВЛАСНОЈ ИНСТИТУЦИЈИ У ДРЖАВИ, покаже текст наводног „француско-немачког споразума“. НИКО нема права да потписује, а камоли спроводи („имплементира“) документ у који Народна Скупштина није имала увид. Тим пре што овај тајни документ задире у територијалну целовитост Србије и гарантује територијалну целовитост српске покрајине која је једнострано прогласила независност.
Посао интелектуалаца је да развеју маглу, предупреде спинове режима и јасно их разобличе правно и политички. Уместо тога, наши прваци се такмиче у дужини и лепоти драмских пауза и учених поза којима доказују да су потпуно недорасли проблему и тренутку у коме се српски народ налази. Посао патриотских активиста, појединаца и мислећих људи јесте да систематски шире истину. Кључна порука је:
НЕ ТАЈНОМ ДОКУМЕНТУ КОЈИ УГРОЖАВА НАЦИОНАЛНУ БЕЗБЕДНОСТ
За овај став постоје јасни, чврсти докази у виду одлуке надлежног државног органа и не могу се порицати чак и да тај исти Савет поново заседне и донесе другачију одлуку. Тиме би се само потврдио страх да постоји уцена наших изабраних представника од стране центара моћи са Запада.
Избаците из речника реч СПОРАЗУМ јер за споразум су потребне две стране. Нон-пејпер нема меморандум, нема пошиљаоца поруке, те нема ни друге стране. Избаците чак и реч ултиматум, јер и за ултиматум су потребне две стране. Ми не знамо КО ПРЕТИ, КОМЕ ПРЕТИ, ЧИМЕ ПРЕТИ.
Контрапродуктивно је у први план стављати речи: ИЗДАЈА И ПРИЗНАЊЕ КОСОВА.
Издаја је апстрактни појам који након дуже употребе постаје само политичка фраза. Онда неупућеним грађанима остаје да одлуче хоће ли веровати ономе ко оптужује Вучића за издају или Вучићу који тврди да није издао. Признање Косова се ТАЈНИМ ДОКУМЕНТОМ нигде дословно не тражи те се потенцијални потписници увек могу вадити на то да у документу нема таквих речи. Таквим спиновима већ је нападнуто јавно мнење Србије што смо могли видети и у тенденциозној анкети Фактор плус у којој наводно већина грађана Србије подржава тајни документ ако се њиме не тражи признање Косова.
Наравно да се тајним документом врши апсолутно и безусловно признање Косова, будући да Србија потписом постаје гарант суверенитета и територијалног интегритета државе Косово али се, зарад прецизности и развејавања ове перфидне медијске магле, морају користити тачне квалификације:
1. ТАЈНИ УСТАВОКРШИТЕЉСКИ ДОКУМЕНТ РУШИ НАЦИОНАЛНУ БЕЗБЕДНОСТ ЦЕЛЕ СРБИЈЕ!
2. СРБИЈА ТАЈНИМ ДОКУМЕНТОМ ПОСТАЈЕ ГАРАНТ НЕЗАВИСНОСТИ ДРЖАВЕ КОСОВО
Ова друга тврдња проистиче из процурелог дела текста тајног документа чију тачност је потврдио председник Србије пред Народном Скупштином:
„Obe strane će se rukovoditi svrhom i principima utvrđenim u Povelji Ujedinjenih nacija, posebno onim o suverenim pravima država, poštovanju njihove nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta“
Да додатно појаснимо, „обе стране“ које се помињу у тексту јесу држава Косово и држава Србија. Србија се потписивањем тајног документа обавезује да поштује сувереност државе Косово, њену независност и територијалну целовитост што је много горе од декларативног признања Косова. Зашто је то горе? Горе је због тога што се признање може повући било када, док се овде ради о правно-обавезујућем документу који трајно отуђује Косово из уставног поретка Србије. Зато се у комуникацији са грађанима може користити и ова порука:
ТАЈНИ УСТАВОКРШИТЕЉСКИ ДОКУМЕНТ ЈЕ ГОРИ ОД ПРИЗНАЊА КОСОВА!
У комуникацији са људима важно је користити скриншотове изјава Вучића и Дачића из новембра и децембра 2022:
Ивица Дачић о одлуци Савета за националну безбедност и карактеру тајног документа
Ивица Дачић о одлуци Савета за националну безбедност и карактеру тајног документа
Изјава Александра Вучића којом потврђује карактер тајног документа