Пише: Игор Милосављевић

Повод за ово писање био ми је коментар господина Зарковића кога користим прилику да похвалим за његов рад и извештаје са терена, а који у свом најновијем рапорту из Украјине, емитованом на Хелмкасту помиње и писмо које је Аца Шаргић у наше заједничко име упутио Александру Дугину. Зарковић каже да не схвата људе, интелектуалце у Србији који имају потребу да Русима стално објасне нешто и постављају некакве услове, ако нисам цитирао онда сам суштински парафразирао. Убеђен сам да је поменути коментар Зарковића био добронамеран, али у суштини он открива једну дубоко укорењену бољку наше интелигенције, говорим о оној десно оријентисаној, Русији наклоњеној. Из ових његових речи изводим закључак да би десно оријентисана српска интелигенција, да не кажем русофили, требало само да ћуте и климају главом, односно алале Русима.

Верујем да ће сви они који су пратили поменути Зарковићев извештај из Украјине, а у коме говори поред осталог и о новоуспостављеном пријатељству православних Руса и муслиманских земаља разумети израз који сам употребио. Схватам такође да поједини људи у Србији, русофили, или нису одслушали или нису прочитали писмо до краја, у сваком случају да га нису добро разумели, а због чега је у коначном и небитно, па да појасним:

Прво, нико није у Србији тражио ништа од Руса, најмање је Аца постављао икакве услове Дугину или Русији. Мене је пријатно изненадило што се неко од Руса сетио, а нарочито је лепо што је то професор Дугин, да прозбори коју реч о страдању Срба а које је Русима купило време за консолидацију и припрему и то други пут у последње 83 године. Нико од Срба није од Руса тражио да нам врате Косово, јер нам га они нису ни узели, Дугин је сам то рекао, сматрајући лично да постоји обавеза Руса због жртве Срба. У том смислу Аца је само појаснио шта се дешавало у прошлости на релацији Србија – Русија те шта су насушни интереси Србије данас.

Да сада не понављам све оно што је Аца већ навео у писму, као и оно о чему смо детаљно говорили у историјским емисијама Србија Глобал канала, поменућу само овај последњи руски потез који је Србију заправо оставио без излаза на море. Наиме, није тајна да је Русија одиграла важну улогу, ако не и пресудну, у одвајању Црне Горе од Србије. Све је договорено на релацији Роћен – Дерипаска о чему постоје и аудио записи на ју Тјубу. Тај потез Русије је довео до данашње поптуно сулуде ситуације да некаквих 100.000 новопечених монтенегрина већ 16 година малтретира и уцењује један народ од 10 милиона душа. Аца је више пута у својим писаним обраћањима напоменуо да сада јесте тренутак да се грешке из прошлости оставе у прошлости али и учини што се може да се исте исправе у садашњости, а не да на основу српског страдања које је купило време Русији за консолидацију, што напомињем поново каже професор Дугин, а ја се само са тим слажем, поново вајде некакве измишљене државе и нације. Коначно време је показало да су сви они којима су Руси стварали државе, на крају издали Русе. Једини у напем окружењу којима Руси нису створили државу су Срби који су то сами учинили а Руси су их више пута најблаже речено опструиралии. Свеједно Срби никада у историји нису издали Русе.

Друго, није тајна да Србија Глобал предлаже да се створи војно – економски савез са Русијом, јер за то има много разлога и тренутак је прави. Међутим, тако нешто треба засновати на истини, реалности, чињеницама, обостраној користи, јер ако би таква сарадња била заснована на фолирању, климању главом или систему наређење – извршење, онда уверен сам између Путиновог, како ја схватам, традиционалног, православног ресета и оног другог у понуди, ужасног Швабовог ресета, посматрано из српског угла и не би било баш много разлике, у сваком случају од нас би се очекивала беспоговорна послушност, а то у оба случаја не би дуго трајало, јер Срби нису послушници и то је ваљда јасно свима.

ИГОР МИЛОСАВЉЕВИЋ и МИОДРАГ ЗАРКОВИЋ

Треће, данас егзалтирани српски русофили су у дебелој заблуди, јер сматрају да је нама Русија мајка. Србима Русија није ни мајка, а ни стараоц, тако да једини здрав начин да говоримо јесте онај на братској основи. Браћа јесмо по много чему, а браћа причају искрено и отворено и то је основ да се нови декомунизовани и денацификовани део света постави на стабилне стубове од којих би један стуб у Европи на истоку и делом Азији представљала Русија а други стуб на западу, на Балкану, Србија. Иако се многима то чини немогуће јер је разлика у величинама очигледна и територијално и у људству, али задатак Срба у овом савезу би био јасан: држати Балкан, а задатак Руса је сразмеран њиховој величини и снази и људству: Источна Европа и већи део Азије. Ако то може на такав начин и ако се то уклапа у планове Русије добро јесте, а ако не може, онда је боље да ништа и не почињемо.

Четврто, сматрам и дубоко сам уверен да би сваки нормалан и здрав Рус једнако више ценио и поштовао да чује искрено, домаћинско, слободарско и патриотско мишљење и став једног Србина, јер ако му је до ега, титрања и увлачења увек на располагању имају Смакедонце, Бугаре, Хрвате или Албанце, те њима сличне. У том смислу за почетак и како би се показало да су намере искрене треба рашчистити једном и заувек са некаквим словенофилством, јер је то обично губљење времена и замајавање онима који нас Србе зову окупаторима а Русији уводе санкције или нуде чак своју војску да се бори протв Руса као што је то био случај са Смакедонијом.

Пето и коначно, ако би нешто могли да ураде корисно српски русофили за мајку Србију онда је то да разгласе што јаче могу Русима да они завршавају своја започета посла на истоку Европе и азијском делу, а да нама Србима не морају много да се баве, нама ништа не треба ни да плате ни да врате, већ само да нам дају мало савременије наоружање, не баш много савремено, јер би смо ми одмах кренули на Немачку, него само мало савременије од онога што имамо и да узму наше небо (ПВО) у заштиту да нам они злотвори из НАТО не бомбардују децу поново, све остало ћемо ми сами да завршимо. Зато, Заре, искористи своју позицију и углед у Русији и Донбасу. Уместо што критикујеш, подржи наше писмо и пошаљи га и ти на што више адреса у Русији, а посебно се за ово писмо заложи код Дугина.

ПИСМО АЛЕКСАНДРА ШАРГИЋА ДУГИНУ ПОГЛЕДАЈТЕ У ОВОМ ВИДЕУ: