Службена лингвистика протраћила је претходних 100 година градећи систем без система, а историју језика истискујући логику из њега. Она је протеривала ’’кратилизам’’ из језика, не случајно, већ намерно. Јер, само када језик лишите смисла можете постављати бесмислене теорије које ауторитетом силе намећете ученицима и студентима. О језику је темељну расправу написао Платон у своме делу ’’Кратил’’. Свестан да не може ући у крајње тајне језика, будући да је грчки језик његовог времена већ добрано одступио од језика староседелаца, прасрпских племена Хумског полуострва, Платон ипак успева да увиди неке од кључних принципа. У најкраћем Платон је тврдио следеће :
- Да су Грци велики број речи преузели од староседелаца варвара;
- Да је су погрешним изговором и нетачним преношењем с колена на колена речи грчког језика исквариле и да практично више немају звук и значење које би требало да имају;
И најбитније, Платон недвосмислено заступа тезу да сваки глас има своје значење, те да се, приликом творбе речи, гласови не употребљавају случајно, насумично!
Препоручујемо вам да погледате емисије Србија Глобал, аутора Александра Шаргића, рађене 2018. и 2019. године које се налазе у овој плејлисти:
1. Старогрчки настао из српског
2. Платон потврђује српске аутохтонисте
3. Српске речи у античкој Македонији
4. Српски језички код
5. Прабуквар – Порекло српског језика
6. Срби су староседеоци – Једна реч је доказ