НОВО ЧИТАЊЕ И ТУМАЧЕЊЕ ИЗВОРА

Аутор: Александар Митић

Књига Срби – Готи – Словени и њихова прапостојбина, Ново читање и тумачење извора је документован искорак из, методама зацементираних, строго ограничених оквира историје српског народа. Прикупљена је обимна грађа и презентована на начин читљив, како стручној, тако и широј јавности.Објективно и критички су сагледани и вредновани антички и средњевековни примарни писани извори, тј. извори првог реда о појави и тумачењу имена Срба, Гота и Словена. Анализом радова грчких, римских, ромејских, арапских, јерменских, грузијских и словенских писаца, средњевековних повеља, уговора и писама и додатних података из археологије, лингвистике, антропологије и етнологије изведени су докази да су Срби, Готи и Словени, заправо иста популација која је само различито називана од стране туђих народа у различитим временским раздобљима, као и да су Подунавље и Балкан њихова исконска прапостојбина. Такође суприказани и правци њиховог даљег расељавања са простора Подунавља и Балкана.

Приказали смо појаву српског имена у писаним историјским изворима и топономастици од најмање 1.300 година пре Христа па до краја 9.века након Христа, на широком простору од Индије на истоку, до Британије и Португалије на западу и од Полабља на северу, до севера Африке на југу.

Теофилакт Симоката нас, почетком 7. века, обавештава да је Словенима старо име Гети, а како смо у књизи приказали, велики део старовековних и средњевековних писаца да је Готима старо име Гети и да им је прапостојбина на Дунаву, везујући их у већој мери за Трачане, а у мањој за Ските, док их изричито одвајају од Германа. То значи да су Готи била јако етнички блиски са Србима-Словенима. Ово су примарни историјски извори и зато, након ове књиге, службена наука више неће моћи да скрива истину, приказујући у својим књигама само оне делове и цитате који им одговарају, како би градили лажне историјске наративе.
Ово дело смо замислили као почетак нашег рада на расветљавању наше прошлости, односно поновном тумачењу бројних питања која су остала нерешена или по нашем дубоком уверењу погрешно постављена.

Књигу аутора Александра Митића СРБИ ГОТИ СЛОВЕНИ И ЊИХОВА ПРАПОСТОЈБИНАНОВО ЧИТАЊЕ И ТУМАЧЕЊЕ ИЗВОРА, можете поручити на телефон 062/847-37-26 на позив или преко ВИБЕР-а или СМС-а. Књига има 330 страна, тврд повез. Цена књиге је 1200 динара + Постекспрес.

ИЗВОД ИЗ РЕЦЕНЗИЈА

Наука и догма

Не постоји теже и незахвалније вријеме за представљање једне овакве књиге каква је дјело Александра Митића ,,Срби – Готи – Словени и њихова прапостојбина”. Рушевине једног свјетског поретка нису најсрећнији оквир и окружење за било коју науку која није у служби неке политике, неког програма или одређеног центра моћи. Службена историографија је преко једног вијека робовала неким догмама које се нису смјеле преиспитивати, или њихово преиспитивање није било ,,корисно” за етаблирање у систему. Са друге стране, умјесто научне критике неодрживих историографских догми, настала је поплава ,,историчара” опште праксе без формалног образовања, чије су фантазије о Србима од Арктика до Антарктика и од мајмуна до АВНОЈ-а имале за циљ обесмишљавање било какве озбиљне критике догматске историје. Књига Александра Митића је трећи пут. Коректно представљање извора, као и опрез у њиховом тумачењу и закључцима, једнако руше и догму и фантазију.

Одавно је и лаицима јасно да догме германске и совјетске геополитике немају реално утемељење и да мантра о Србима дошљацима који су заузели туђу земљу више не стоји. Не може бити, чак ни по формалној логици, а камоли по знању, да су на Балкану сви аутохтони осим Срба, укључујући и нације са посебним потребама, настале са закашњењем од 50 или 100 година. Не може бити потомак тзв. Илира, врсних помораца, народ који нема ни један свој поморски термин, него су сви српски или латински.Народ који памти цара Тројана и цара Дукљана није дошао на територију некадашњег Римског царства неколико стотина година касније. Магла ,,сеобе народа” се полако подиже, а са њом и декретима додијељене ,,етничке” одреднице, које су могле бити све, само не словенске.

Ова књига неће бити хваљена и промовисана ни у званичним круговима ни у мејнстрим медијима. Постоје двије опробане методе за јавну одбрану лажи: прва је да се праве мртви, а друга да неки комитет изда енциклику против књиге без аргумената. Ни једно ни друго неће зауставити плиму здравог разума и озбиљног истраживања. Трећа могућност је озбиљна научна критика, коју бих и ја подржао, али са танким шансама за успјех.Дух је одавно изашао из лампе и више нема повратка.

Херцег-Нови, 03. 03. 2021.
Ђорђе Ћапин, археолог

ЗАКЉУЧАК КЊИГЕ

У књизи смо презентовали примарне историјске изворе који помињу српско национално име, како као етнонима, тако и преко топономастике и личних имена изведених из основе СРБ. Показали смо да се они веома рано помињу у историјским писаним изворима: у Индији најмање 1300 година пре Христа, на простору Медитерана: Мале Азије, Балкана, Италије, Египта у периоду од 8. до 5. века пре Христа, док се на простору Подунавља, северног Прицрноморја, Кавказа, Месопотамије, севера Африке, Иберијског полуострва и Британије помињу на прелазу из старе у нову еру. Такође, утврдили смо да на простору Полабља не долазе тек у 6.веку, јер их знатно раније списи помињу много западније од Лабе и Сале, на Мајни и Рајни.

Кратко смо показали да су водећи европски ауторитети 18.и 19. века сматрали да су Срби били првобитни народ од кога су проистекли сви остали Словени, за шта имамо потврду и у писаним историјским изворима попут Фредегара, Привилегија Вирбуршке биску-пије, Баварског Географа, Ал Масудија, бискупа Соломона и Далимиловој хроници.

Етимолошко значење имена Срби, по нама, примарно је имало значење саплеменика, рођака, док се у каснијим временима, припитомљавањем животиња, гајењем житарица, што је условило седелачки начин живота и стварање првих урбаних насеља, па самим тим и до потребе да се стечена добра бране од насртаја туђих племена, дошло до трансформације српског имена и оно је почело да означава: наоружаног човека, ратника, војника, бранитеља рода и племена, што доказује појава српског имена као етнонима на рубовима великог простора на којима је тај пранарод обитавао, на Балкану, у северном Прицрноморју, Полабљу и Лузитанији-Португалији. Такође, показали смо да је етимологија имена Срби у значењу: поклоници култа сунца и светлости једино могућа код странаца који су нас тако доживљавали, а не код нас самих.

Што се тиче Гота, показали смо да се ради заправо о Гетима, нашој прастарој популацији, који су још од најдавнијих времена обитавали на Дунаву. То смо јасно доказали најпре преко примарних писаних историјских извора, старовековних и средњевековних писаца, из чијих се записа јасно види да се заправо ради о трачком племену, блиском скитима-сарматима. Такође, показали смо, изучавајући примарне историјске изворе, да су Гети тако записивани од Грка, док су их Римљани називали Дачанима. Дакле, ради се о истој популацији. Информације о изједначавању Гета са Словенима код Теофилакта Симокате, затим поистовећивање Срба са Дачанима код средњевековних ромејских писаца, као и помињање Срба, Словена, Гота и Дачана као синонима у нашим старим летописима и родословима, после нашег пионирског рада о пореклу Гота у српској науци, постају потпуно логични и разумљиви.

Из извора такође сазнајемо да су Гети из моде преименовани у Готе, што су германски научници у 17.веку покушали да преокрену у своју корист, у чему су делимично и успели, чим је та хипотеза ушла у све светске уџбенике и енциклопедије. У научном смислу, томе је дошао крај, јер не само да смо показали преко примарних писаних извора да се ради о нашој српској- словенској популацији, већ смо то детаљно потврдили и преко лингвистичких података, притом разобличивши причу о наводној готској Библији писаној на германском језику, као један од бројних западних фалсификата који је настао средином 17. века. Такође, презентовањем само малог дела археолошког материјала који се тиче Гота, показали смо да је материјална култура Гота потпуно у сагласју са претходном трачком и потоњом словенском културом, што јасно показује континуитет тог народа у Подунављу и Балкану од прадавних времена.

У раду смо децидно показали, како преко писаних историјских извора, тако и преко средњевековних повеља, уговора и писама да се појам Словени, записиван на разне начине код ромејских, латинских и арапских писаца, односи искључиво на Србе, што потпуно баца нови поглед на нашу рану прошлост. Приказали смо јасну разлику између Срба, Руса и Бугара, које ромејски, латински и арапски писци јасно разликују и раздвајају у својим документима.Дакле, после доказивања ових чињеница у свим документима где се помињу Словени, без додатне етничке одреднице, морају се подразумевати искључиво Срби.

Доказивањем истоветности између Трачана и Гета, Гета-Дачана и Гота, Гета-Гота-Дачана и Словена-Срба, показали смо да се заправо ради о истој популацији, који су страни писци у разна времена називали различитим именима. Увидом у радове старовековних и средњевековних грчких и римских писаца, затим арапских, јерменских, грузијских и словенских писаца показали смо да је прадомовина нашег народа Подунавље и Балкан. Из додатних података које смо презентовали из археологије, лингвистике, антропологије и етнологије долазимо до закључка да се Срби као народ изграђују управо на простору централног Подунавља, Потисја, Поморишја, Посавља и Поморавља и да се са тог терена шире најпре на простор до Алпа на западу и до Црног Мора и реке Дњепар на истоку, на северу до Татри, на југу до Крита. Касније стицајем историјских околности поједине њихове групе расељавају се у току више векова и миленијума на широком простору од Индије на истоку до Португалије и Британије на западу и од севера Африке на југу, до Скандинавије на северу, што сведоче топоними са српским националним именом, како они историјски које смо показали у нашем првом поглављу, тако и они које нисмо пописали, а којих има више стотина на том огромном простору. То наравно не значи да су на том огромном простору живели само Срби и њихови сродници, ма како их називали старовековни и средњевековни писци, као ни да су на том огромном простору живели у исто време.Међутим, само распростирање Срба и њихових сродника на овако великом простору више не може да буде пренебрегавано од наше научне јавности.

Време је да се приступи озбиљно ишчитавању историјских писаних извора, као и новом критичком вредновању истих. Трудили смо се да у нашој књизи презентујемо податке логично, систематски и да критичком методом издвојимо податке којима можемо веровати, од оних које морамо одбацити. Надамо се да смо тиме поставили чврст темељ за изучавање ране прошлости Срба и њихових сродника.

САДРЖАЈ КЊИГЕ
Бојан Драшковић – О књизи5
Ђорђе Ћапин – Наука и догма8
Радмила Ћапин – Јер је тисућа година пред очима твојим а као дан јучерашњи, кад мине, и као стража ноћна10
ПРЕДГОВОР13
1. РАНЕ ПОЈАВЕ СРПСКОГ ИМЕНА У ПИСАНИМ ИЗВОРИМА И ЗНАЧЕЊЕ ИМЕНА СРБИ 16
1.1. Појава српског имена у писаним изворима и његово распростирање кроз топономастику на простору „Старог света“ 17
1.2. Мишљења научних ауторитета 19. века о старини српског народа 51
1.3. Етимолошко значење имена СРБ – вечита загонетка 55
2. КО СУ ГОТИ У СТАРОВЕКОВНИМ И СРЕДЊЕВЕКОВНИМ ИЗВОРИМА 73
2.1. Подаци о пореклу Гота које нам даје Јордан, став службене науке о томе и њихова критика 74
2.2. Шта кажу старовековни и средњевековни писци о Гетима-Готима 89
2.3. Нова сазнања о прастаром становништву Скандинавије и Балтика 127
2.4.Лингвистичко-етимолошка сведочанства о пореклу Гота 133
2.5. Археолошка сведочанства о пореклу Гота 150
3. ПОМЕНИ СЛОВЕНА У ЛАТИНСКИМ, РОМЕЈСКИМ И АРАПСКИМ ПИСАНИМ ИЗВОРИМА И РЕШЕЊЕЗАГОНЕТКЕ НА КОГА СЕ ТО ИМЕ ОДНОСИ 172
3.1. Словени у раним записима грчких, латинских и арапских писаца 173
3.2. Разлика у бележењу Словена, Бугара и Руса у делима грчких, латинских и арапских писаца 185
3.3. Писма, уговори и повеље као доказ 204
3.4. Етимологија имена Словен 207
4. ПОДУНАВЉЕ И БАЛКАН ИСКОНСКА ПРАПОСТОЈБИНА СРБА И СЛОВЕНА 211
4.1. Потврда подунавско-балканске теорије о прапостојбини Срба и Словена у писаним изворима 213
4.2. Потврда подунавско-балканске теорије о прапостојбини Срба и Словена код савремених лингвиста 234
4.3. Потврда подунавско-балканске теорије о прапостојбини Срба и Словена код савремених археолога 259
4.4. Потврда подунавско-балканске теорије о прапостојбини Срба и Словена код савремених антрополога 272
4.5. Потврда подунавско-балканске теорије о прапостојбини Срба и Словена код савремених етнолога 278
ЗАКЉУЧАК 305
Извори и литература 309