СРПСКИ ОПАНАK. Стар је засигурно више од 5000 година. Присутан је у најважнијим древним праисторијским цивилизацијама, од Балкана, Подунавља преко Хетита у Анадолији, Персије па све до Индије. Реч ОПАНАK, корен речи, ширину и дубину коренског саречја чува српски језик а опанак је и данас главни део српског идентитета и маркер праисторијског порекла. У овој емисији једна од битнијих ствари јесте управо поређење српске речи ОПАНАK и санскритске ведске индијске речи УПАНАХ. Поређење које се не креће само кроз језичке етимолошке вирове већ у исто време и кроз симболе и митолошка веровања. Толико је заправо дубока прича о прасрпском опанку који је градио древне праисторијске цивилизације.
Али шта је нама данас прва асоцијација на опанак? Скоројевићком пропагандом српски опанак у нашој свести временом је престао да буде симбол порекла и најдубље старине народа, симбол који нас својим кожним опутама везује за вечност. Постао је симбол нечега лошег и заосталог, чега се практично треба стидети. Ипак, када треба странцу дати сувенир, упечатити му сећање на Србе, једна од неизоставних ствари је опанак. Поготову онај са шиљком (кљуном) који ствара изузетан уметнички дојам. А јак уметнички утисак увек је повезан са пракодовима људске цивилизације. О томе је, објашњавајући порекло модерне уметности, говорио Јакоб Грим, поготову проучавајући српску епику и митологију.
Једне од најстаријих представа опанака на нашем простору старе су 5000 година и налазе се у Вучедолу, предграђу Вуковара, на самој дунавској тераси, на граници данашње Хрватске и Србије. То је регија која припада Срему, а у Срему су у гвозденом добу живели и столовали Трибали. Говорићемо и враћаћемо се више пута на вучедолске плитке и дубоке опанке али помињем их сада на уводу због једног сликовитог примера затирања смисла и значења. Ради се о познатој изјави хрватског председника Милановића који је Србе пежоративно назвао опанчарима, пре неких годину дана. Није то само специјалитет Милановића. На друштвеним мрежама често се може чути од Хрвата како су Срби, онда када су их ослободили и даровали им државу, заправо на својим опанцима у Загреб и Сплит донели блато. Страшно им смета чињеница да су Срби војници дошли у опанцима.
Тиме заправо желе да кажу да никакву органску везу немају, нити доживљавају са вучедолским опанцима и вучедолском културом, једном од наследница Винчанске цивилизације. Чињеница је да нација стварана у ватиканској библиотеци, на хабзбуршком двору али и у мрачним умовима британских лордова и совјетских комуниста не може имати органску везу са праисторијом. Вучедолска и Kостолачка култура су западни и источни крак наше предачке прасрпске цивилизације. Ове две културе заједно захватаће простор целе бивше Југославије али и великог дела Румуније, Мађарске и Аустрије и оне ће суштински наследити Винчу. На ове цивилизације надовезаће се две хиљаде година касније старосрпска племена Далмата, Варда, Трибала и других Илира у чијим ношњама ћемо такође сусретати све битне елементе српске народне ношње, од главе до пете, то јест од плитке капе завратке до опанака. О прасрпским и старосрпским капама смо говорили у више емисија а писали у књизи Праисторија Срба.
Међутим, у овој емисији показаћемо да је опанак, као важан део народне ношње, уједно и предмет преко кога можемо сагледавати поглед на свет наших предака и њима важну симболику и митолошке представе. Kонкретно, кључни детаљ опанка на основу кога можемо повезати делове српског, старосрпског и прасрпског веровања јесте његов KЉУН. Опанци шиљкани то јест кљунаши симболишу птицу, а то је од Винчанске културе један од најчешћих начина приказивања обоженог претка. Од када су наши преци освојили метале, кључна тема њиховог верског погледа је небо, узношњење ка небу, обожење и светост кроз превазилажење пролазности земаљског и земљаног. Стога, од Винче па све до гвозденог доба, у континуитету од око 5000 година, главне представе обоженог претка имају крила или кљун. А посебан слој светости и повезаности са духовним светом имају птице које никада не одлете попут домаће патке или петла. Птица, Птац као мушки род, Патак, Петао само су неки од појмова насталих из исте коренске основе _ПТ, а које ћемо повезати у смислен низ. Учинићемо то како бисмо реконструисали мисаоно поље наших предака а у томе ће нам помоћи баш српски опанци кљунаши.
ПОГЛЕДАЈТЕ ЦЕЛУ ЕМИСИЈУ О СРПСКОМ ОПАНКУ НА СРБИЈА ГЛОБАЛ КАНАЛУ
