Аутор: Александар Шаргић
текст уредио Игор Милосављевић
Књиге Александра Шаргића можете наручити путем мејла: srbskaprodavnica@gmail.com
Информације о овим књигама можете прочитати ОВДЕ
ШТА ЈЕ ИЗВОРНА ХРВАТСКА?
Да би смо дефинисали Велику Хрватску треба најпре дефинисати шта је то изворна Хрватска. Изворна Хрватска је одређена границама које је имала у Хабзбуршкој монархији, а које су обухватале 14.000 км2 или четвртину данашње Хрватске, простор од Сења до Карловаца и реке Купе. Битно је напоменути да изворна Хрватска, дакле, не обухвата регионе: Сиска, Вараждина и Загреба.
слика: изворна Хрватска
КАДА ЗАПОЧИЊЕ ПРОЈЕКАТ СТВАРАЊА ВЕЛИКЕ ХРВАТСКЕ?
Пројекат стварања Велике Хрватске започиње 1868. годинe када бечки двор спаја засебне области Хрватска и Славонија у једну аутономну област, а Далмација остаје посебна аутономна област Хабзбуршке монархије. По извештају Царско-краљевске статистичке комисије бечког двора из 1866 и 67. године у Славонији и Далмацији тада не живе Хрвати већ искључиво Срби. Према попису, њих је тада у оквирима Хабзбуршке монархије (данашња Република Хрватска и српска покрајина Војводина) 1.513.000.
слика: извештај царске комисије о броју Срба у царевини
Спајањем Хрватске и Славоније 1868. године почиње процес похрваћивања српског католичког становништва у Славонији, а тако створена покрајина Хрватска и Славонија преживеће Први светски рат и распад Аустроугарске монархије и опстаће и у Краљевини Југославији све до 1925. године. Ипак, Хабзбурзи покрајини „Хрватска и Славонија“ неће придружити Далмацију јер ова област монархији представља једини излаз на море- Зато ће касније Британци пронаћи интерес у спајању Далмације са покрајином „Хрватска и Славонија“.
слика: покрајина „Хрватска и Славонија“ у Краљевини Југославији
1878. започиње тридестогодишњи политички рат Срба и Хрвата пре свега у Далмацији и Боки, односно јужном приморју, када се Народна странка у Далмацији цепа на хрватску и српску странку. 1890. Срби побеђују на изборима широм Далмације, убедљиво и у Дубровнику, а посебан допринос очувању српства у Далмацији у том периоду даће владар Црне Горе Никола Петровић Његош. Позната је његова сарадња која ће трајати четврт века са Валтазаром Богишићем чувеним српским правником и етнологом са простора Дубровника, али и осталим српским првацима Србима католицима из Далмације. Кнез Никола Петровић пише 1902. године српском краљу Александру Обреновићу писмо у коме га упозорава на пројекте стварања Велике Хрватске и Велике Бугарске и потреби слоге и заједничког дејства у том смислу две српске државе Црне Горе и Србије.
слика: краљ Никола пише краљу Александру Обреновићу
КАРАЂОРЂЕВИЋИ УТЕМЕЉИТЕЉИ ХРВАТСКЕ ДРЖАВНОСТИ И ВЕЛИКЕ ХРВАТСКЕ
После 1903. и мајског преврата, те инсталирања Карађорђевића на власт у Србији, долази до велеобрта у односима Срба и Хравта, захваљујући политици Карађорђевића али и радикала који постају њихов партнер на политичкој сцени. Срби у Далмацији постају оруђе у рукама британске дипломатије и инструмент у стварању Велике Хрватске. Они заправо добровољно учествују у стварању хрватско – српске коалиције, односно потписују 1905. године ријечку па задарску декларацију у којима се Срби залажу за уједињење Далмације са покрајином Хрватска и Славонија. Срби из Далмације су вешто изманипулисани. Они сматрају да раде у свом интересу, против бечког двора, а заправо учествују као оруђе у британско-хрватском пројекту слабљења моћи Аустроугарског царства, свакако не за рачун јачања српског фактора већ баш обрнуто на штету. Хрватско-српску коалицију створену 1905. води отворени србомрзац Франо Супило који сматра да су Срби препрека у стварању Хрватске и неко ко негира хрватско име и хрватску државност. У тој његовој мисли крије се заправо идеја о етничком чишћењу Срба до кога ће и доћи у наредним деценијама. Србомрзац Супило ће бити партнер Карађорђевића и радикала у хрватско – српском пројекту и 1916. појавиће се као преговарач са Пашићем у име југословенског одбора.
У лето 1914. хрватска „Вражја дивизија“ која се борила у саставу Аустроугарске војске, чини страшне погроме над српским живљем. Процењује се да је тада у Мачви и Подрињу страдало између 70 и 80.000 Срба. Међутим, почетком децембра Србија званично прокламује свој циљ рата а то је уједињење са тим истим Хрватима који ће се све до самог краја рата клети на верност бечким двору и бити најогорченији борци из састава Аустроугарске војске против Срба. Одакле 1914. године и Словенци у читавој причи у вези Срба и Хрвата, јер до тада Сливенци нису ни помињани, ко су уопште они? На то питање није знао одговор ни руски министар иностраних дела Сазонов 1915. који српску делегацију коју предводи академик Белић упорно пита да му објасне ко су заправо Словенци. Сазонов, дакле, 1915. не зна да постоји етнос Словенци.
1918. стварањем Краљевине СХС, потоње Југославије, Срби постају мањина у сопственој држави, јер је Срба православаца у тој држави око 47 посто, више од 39 посто је католика, мухамеданаца је око 11 посто а осталих је око 2 до 3 посто. Александар Карађорђевић укида две српске краљевине Србију и Црну Гору, суверенитет се одузима из руку Срба и пребацује на Хрвате и Словенце који тај суверенитет нису имали, јер су били поданици бечког двора. Они тако постају државотворан народ – даје им се у руке држава коју никада до тада нису имали и од тог тренутка они одлучују самостално како ће користити тај суверенитет. Карађорђевићи од тада потпуно преузимају и настављају политику бечког двора покушавајући да верску поделу изједначе са етничком, па тако у другој половини 18. столећа Србе католике претварају у Хрвате. Александар Карађорђевић чини то исто, самим тим што Србима на попису онемогућава да се изјасне по националној основи, што значи да очигледно не сматра да Србе католике треба јасно раздвојити од Хрвата- Циљ Александра Карађорђевића је стварање интегралне југословенске нације, а што је и прокламовано Уставом од 1929. године, дакле нестанак Срба, Хрвата и Словенаца и стварање интегралне нације Југословена. Наравно, Хрватима не пада на памет да тај план испуне већ се експеримент поново врши на телу српског народа.
слика; Јосип Смодлака, британски шпијун који је радио на стварању Велике Хрватске
Тадашња држава 1929. дели се на бановине, сагласно уставним реформама које води Хрват Смодлака изворно члан Хрватске Странке Права Анте Старчевића. Покрајина „Хрватска и Славонија“ постаје Савска бановина а Далмацији се прикључује Западна Босна односно Херцег Босна у којој је већ створена хрватско католичка већина. Смодлака ће бити свеприсутан у преговорима српске делегације са тзв. југословенским одбором у току Првог светског рата, затим у Краљевини Југославији када води уставне реформе, али и току Другог светског рата, тада као члан Авноја, па и после њега, као битан фактор у спровођењу британског плана конституисања комунистичке Југославије.
слика: Бановине створене 1929. последњи ступањ пред стварање Велике Хрватске
ВЕЛИКА ХРВАТСКА СТВОРЕНА ЈЕ И КОНАЧНО 1939. ЗА ВРЕМЕ ПАВЛА КАРАЂОРЂЕВИЋА
Пројекат стварања Велике Хрватске довршиће кнез Павле Карађорђевић 1939. године када је у време његове владавине заправо створена Бановина Хрватска, која ће обухватати некадашњу хабзбуршку аутономну област Хрватску и Славонију увећану за делове Срема који данас припадају Србији, али увећану, што је још битније, и за Далмацију којој је придодат део Херцег Босне, али ни све то неће бити довољно, него је од Зетске бановине одузет део морске обале од Пељешца до Херцег Новог па је и то припојено Хрватској бановини. Управо овај део Зетске бановине требало је да припадне Србији након Првог светског рата као излаз на море.
Слика: Хрватска бановина настала je спајањем Хрватске, Славоније, Далмације, западне Херцеговине и делова зетско-хумског приморја
То заправо значи да су Хрвати под Карађорђевићима добили оно што им није дао ни бечки двор и да је утемељитељ хрватске државности и Велике Хрватске династија Карађорђевић, што уосталом каже и сам Устав данашње Хрватске. У преамбули Устава, Хрвати се позивају на бановину Хрватску као извор сопствене државности.
Слика: Устав Хрватске
Данашња територија државе Хрватске заправо има облик потковице, као ниједна друга европска држава, што заправо говори да је она плански пројектовама и вештачки стварана тако да буде обруч око Срба. Фасцинантно звучи податак да је Хрватска у време Карађорђевића била већа од Хрватске у време Јосипа Броза Тита.
Слика: Република Хрватска